mcdonalds-1340199_1280

Franšizing kao šansa za početnike u preduzetništvu

Pokretanje sopstvenog biznisa je važna odluka za koju nije dovoljna samo smjelost ili dobra ideja, već i spremnost na određena materijalna ulaganja, izlaganje finansijskom riziku i konkurenciji na tržištu. Bez toga, sve poteškoće na koje se svakako nailazi kod pokretanja posla (nepredviđeni izdaci, administrativne prepreke i dr.) su višestruko veće i teže.

Cifre kažu da 80 odsto novootvorenih firmi ne opstane posle prve godine poslovanja. Početnik u preduzetništvu mora najprije da nauči kako da vodi posao, često putem sopstvenih grešaka, ulaganjem u projekte koji će se kasniji pokazati neisplativim i sl.

Šta je franšizing?

Franšizing je oblik poslovnog povezivanja gdje jedna kompanija (davalac franšize) prenosi određenoj osobi ili grupi (primaocu franšize) pravo poslovanja pod njegovim imenom, uz mogućnost da koristi sva raspoloživa znanja i tehnologiju rada koji su dostupni pod tim imenom.

Zašto je franšizing dobra opcija za početnike u poslovanju?

Franšizing je dobra šansa za one koji žele da uplove u preduzetničke vode, ali su procijenili da ne posjeduju dovoljno finansijskih sredstava, iskustva, ili znanja. Sigurnije je započinjati posao i razvijati preduzetnički duh u okviru već dokazanog i razrađenog poslovnog modela.

Primalac franšize posluje uz korišćenje sopstvenih sredstava i na sopstveni rizik, ali pod tuđim imenom.

Šta podrazumijeva prenos franšize?

Preduzetnik – primalac franšize od davaoca franšize kupuje „paket“ koji podrazumijeva: brend (marku), robe i usluge, skup znanja za vođenje poslovanja i poslovno iskustvo (know-how), stručnu podršku i vođenje tokom trajanja saradnje (obuka i priručnici, marketing, PR):

  • kupovina prava na brend (marku) – davalac franšize posjeduje zvučno ime i zaštitni znak koji garantuju određenu prepoznatljivost na tržištu, kao i veći broj klijenata već u samom startu poslovanja
  • kupovina robe ili usluga – primaocu franšize su dostupne robe ili usluge koje se odmah prepoznaju na tržištu, jer već negdje uspješno egzistiraju i poznate su kao takve potrošačima i klijentima
  • prenos znanja za vođenje poslovanja  i poslovno iskustvo (know-how) – davalac franšize prenosi svoja znanja i iskustva i tako pomaže primaocu da se lakše i brže snađe i započne poslovanje
  • stručna podrška i vođenje tokom trajanja saradnje – davalac franšize obezbjeđuje obuku i podršku koja će doprinijeti uspjehu (to podrazumijeva obuku za upravljanje biznisom kao i obuke zaposlenih, stalnu podršku u pogledu nabavke robe i prodaje robe i usluga, pomoć oko vođenja finansija i računovodstva, prenos znanja u oblasti PR-a i marketinga).

Koje su osnovne obaveze ugovornih strana?

Osnovna obaveza davaoca franšize je da primaocu ustupi licencu za poslovanje pod njegovim imenom i da za svo vrijeme trajanja ugovora vrši prenos znanja za vođenje posla.

Osnovna obaveza primaoca franšize je da plaća naknadu za korišćenje franšize i da poštuje prenijeta pravila poslovanja i ponašanja.

Koje su prednosti franšizinga?

Prednosti za primaoca franšize – Primalac franšize korišćenjem modela poslovanja koji se već dokazao može da započne posao na lakši i pouzdaniji način. Pri tom, u interesu obje strane je da posao uspije. Tako se rizik od poslovnog neuspjeha kod početnika u pokretanju firme smanjuje.

Prednosti za davaoca franšize – Davalac franšize ustupanjem franšize smanjuje rizik zauzimanja tržišta od konkurencije. Putem franšize on širi svoje poslovanje, otvara nove objekte i istupa na nova tržišta. To vodi ka daljem širenju franšiznog sistema i pronalaženju novih primalaca franšize.

Ugovor o franšizingu

Davalac i primalac franšize potpisuju franšizni ugovor. Međutim, nigdje nije striktno predviđeno kako bi ugovor o franšizingu trebalo da izgleda. Njegova sadržina i forma nije regulisana posebnim zakonom u našoj zemlji. Ovaj posao sadrži karakteristike nekih drugih ugovora (ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o lizingu).

Ugovor o franšizingu je zasnovan na saglasnosti volja ugovornih strana koje relativno slobodno mogu da kreiraju sadržaj ugovora. Na ugovor se shodno primjenjuju pravila opštih zakona u privredi (prije svega Zakona o obligacionim odnosima, kao i Zakona o privrednim društvima, Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o zaštiti poslovne tajne).

Princip slobode ugovaranja ima određena ograničenja u tom smislu da sadržaj ili svrha ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa javnim poretkom ili dobrim običajima.

Vezano za sadržaj ugovora preporučljivo je da se u ugovoru navedu: nazivi ugovornih strana, pravila pristupanja franšiznom sistemu, trajanje ugovora, cijena licence, područje rada (djelatnost i teritorija) primaoca franišizinga, prava i obaveze ugovornih strana, odredbe o zaštiti brenda, odredbe o zaštiti poslovne tajne, uslovi za raskid ugovora.

Zašto je potrebna određena regulativa u ovoj oblasti?

U Evropi tek nekoliko zemalja ima regulativu u oblasti franšiznog poslovanja. U većini evropskih zemalja nepostojanje adekvatne regulative je nadoknađeno Evropskim etičkim kodeksom. Kodeks se koristi kao praktični zbir pravila dobrog poslovnog ponašanja za strane u poslu.

Praksa je pokazala da bez odgovarajuće minimalne regulative ne mogu da postoje ni fer odnosi u ovom poslu. Posebno, imajući u vidu da je franšizing poslovni model gdje postoji suštinski nejednak odnos između dvije strane.

Koje djelatnosti su idealne za franšizing?

Iako su prva asocijacija na franšizu lanci restorana brze hrane ili lanci luksuznih hotela, može se reći da skoro svaki oblik poslovanja može da funkcioniše kao franšiza. Franšiza je zastupljena i u mnogim drugim oblastima kao što su: trgovina i distribucija kompjuterske opreme, modna industrija, manji ugostiteljski objekti i dr.

Takođe, franšiza je sve zastupljenija u oblasti pružanja različitih usluga, od poslovnog konsaltinga, preko neformalne edukacije, rada knjigovodstvenih i turističkih agencija, sve do usluga kućnih popravki.

Ko može da bude davalac franšize?

Postoje neki osnovni kriterijumi koje mora zadovoljiti davalac franšize:

  • on mora posjedovati kredibilitet, odnosno mora uživati povjerenje, koje se ogleda u dugotrajnosti, veličini kompanije, broju poslovnica, načinu reklamiranja, prepoznatljivom vizuelnom identitetu
  • potrebno je da ima jednostavan sistem poslovanja koji je podesan da se prenese na drugog koji će po tom sistemu da posluje na nekoj drugoj lokaciji
  • potrebna je spremnost da prenese svoje znanje i iskustvo i da vrši superviziju kako u početku poslovanja, tako i u toku dalje saradnje.

Nedostaci ili slabije strane franšizinga

Prije svega, treba naglasiti da primalac franšize kupovinom franšize gubi kontrolu i samostalnost u određenom poslu – često će primalac franšize morati da doslovno ispoštuje način poslovanja onako kako je to predvidio davalac franšize.

Ugovorne strane imaju zajednički cilj, a to je da primalac franšize ostvari poslovni uspjeh. Ali njihov odnos nije poslovno partnerstvo jer davalac franšize ima pravo na procenat bez obzira na to da li primalac franšize ostvaruje profit ili ne.

Dalje, kupovina franšize ne garantuje poslovni uspjeh. Iako u najvećem broju slučajeva franšizni posao daje dobre rezultate, to ne mora biti slučaj. Moguće je da određeni poslovni model vrlo dobro posluje na određenom tržištu, ali ne i na nekom drugom jer ne odgovara njegovim specifičnostima, potrebama klijenata i sl.

Na šta treba obratiti pažnju kod odabira franšize?

Zbog svega gore navedenog, primalac franšize bi, prije ulaska u sam posao, trebalo da se dobro informiše o franšizi za koju se želi opredijeliti, da napravi biznis plan i obezbijedi potrebna finansijska sredstva.

Sljedeći kriterijumi su bitni pri odabiru franšize:

  • kolika je početno finansijsko ulaganje tj.naknada koja se plaća za ulazak u franšizni sistem
  • kolika su dalja davanja prema davaocu franšize na mjesečnom nivou i koji su rokovi plaćanja
  • koliko uspješno posluje davalac franšize
  • koliko je već prodatih franšiza i koje je tržište pokriveno
  • koliko ljudi je potrebno zaposliti (s obzirom da svaka franšiza podrazumijeva određeni broj zaposlenih, potrebno je unaprijed znati koliki će biti troškovi na mjesečnom nivou).

Kolika su finansijska ulaganja potrebna za franšizing?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja koja primalac licence postavlja i na osnovu kojeg odlučuje da li će ući u ovakav oblik poslovanja. Veličina investicije zavisi od djelatnosti  i vrste poslovanja.

Bitno je u samom startu znati koliki su iznosi početnih finansijskih ulaganja, kao i da li je za ulazak u posao potrebno posjedovanje nekretnine ili je sasvim dovoljno iznajmljivanje poslovnog  prostora. Preduzetnik – primalac franšize će tako izabrati onu opciju koja odgovara njegovim mogućnostima i kapacitetima u datom momentu.

Izvor: www.mojafirma.rs

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *